Objava otpisanog
Ko je još čuo prasak šišarke koja se budi?- P.R.
Pjesnici su čuđenje u svijetu - Antun Branko Šimić
Trenutno bijenale arhitekture u Veneciji donosi nam blještavo iznenađenje : u jednom paviljonu je Poezija doslovce uzeta za gradivnu materiju Arhitekture. U svetu finansijskog terora, megalomanskih investicija i prosjačenja bogatih, neko je otvorio vrata Svemira. Da prostruji.
Pred sve naklonjene deklasiranom, preciznije škart putovanju, isprečilo se pitanje: na koje nas razine letilica/klackalica Škart grupe za izvršenje poezije, diže na svom 20- godišnjem uzletu iznad o-srednjih visina? Očigledno je o tim razinama nemoguće govoriti u za-datim koordinatama vrednosti, s obzirom da škartografija pomera granice svega sraslog za cvet (buržoaske) s-vesti. Zato joj na putu neimenljivog možda najbolje stoji privremeno ime : politika aktivnog samoupravnog nesvrstavanja ili povratak otpisanog (škarta). Aktivnu poetsko kolektivnu misao Škarta i svih koji je iz godine u godinu sve više praktikuju (kroz različite medije), jednostavno je nemoguće smestiti niti u jednu postojeću rubriku kulturološke hijerarhizacije, kustoske sistematizacije kao ni u jedno administrirativno polje tradicionalno savremene umetnosti i estetike. Zastupajući besklasnost i besplatnost kao osnovni estetski princip, sopstveni su "k(l)atalog" na pomenutoj izložbi arhitekture, Škart-isti smanjili na format džepne pesmarice (notesa) i učinili ga dostupnog svima - praznog (sve stranice su jednake, nema meta-diskursa). Ni (samo) delo, ni (samo) grupa, ni (samo) pokret, Škart je grupni i neprebrojivi fenomen (nemoguće je tačno saznati ko je u sva-kom trenutku "deo Škarta"), i pokret samo u smislu pokretanja svih koji su zakazali sastanak sa razlomnim i nepoznatim. Jer prihvatiti kolektivnu škart poetsku materiju kao repro materijal i put nužne emancipacije i slobode svih, na koju ona poziva, koje ona utire i objavljuje, znači kretati se prema svetu bez podele na : Sredstva za prozivodnju i prozivodne Snage, višak i Vrednosti, Radnike i Neradnike, Pesnike i (bezus)pešnike, Umetnike i razmetnike, pojače i Pevače , Dizajnere i potrošače, gledaoce i Izvođače, filozofe i "filozofe", Slova i slagače, Specijaliste i Amatere, Profesionalne Arhitekte i priučene Majstore nove stvarnosti- znači prihvatiti škart metodologiju živom, istinski nesvrstanom, potpuno autentičnom i inovantnom figurom nadolazeće promene odnosa u umetnosti i u svetu. U onom svetu u kome nema boljih i gorih, jer su svi sposobni za sve, uključujući sebe za Poeziju, ondosno za destilirajuću transformaciju svega postojećeg.
Iz svih tih razloga aktivna kolektivna supstanca umetničke (od svi umeju) grupe Škart i pored ovogodišnjeg useljavanja u arhitektonski paviljon u Veneciji nije ni samo arhitektura, ni samo muzika, ni samo literatura, ni samo poezija, ni samo festival govorništva i poezije, ni samo crtež (slobodnom rukom), ni samo armatura, ni samo grafičko oblikovanje, ni samo skulptura, ni samo hor, komponovanje, vez, grafički rad, rad na radništvu, vera u bezbožništvo, zbeg do izbeglih, ni samo rad, ni samo zadovoljstvo, ni samo misao, ni samo materija, ni samo večno učenje i deljenje znanja - već sve to zajedno, deoba i sloboda da se u cilju nadolazeće slobode svih, svako i sve izmesti iz svog mesta, oseti protagonistom konačnog ukidanja podele rada i istorijski dodeljenih uloga. Radnik na sastavljanju klackalice postaje umetnik, a poeta radnik ("uniforma’ paviljona i svih u njemu je radničko plava: na njoj piše Radnikumetnik). Škart aktivitet deljenja, sazivanja i zajedništva, mogućnost da se bude mnogo toga, u isto vreme, a ne samo kruto identitarno Jedno, za svakoga ko želi da se pridruži, tako postaje praznina koja subjektivira, ona koja dosadašnje objekte umetnosti pretvara u subjekte prema sopstvenim uslovljenostima trenutka.
Svekolikom arhitekturom razlistalih i transformisanih pojmova koji su se nekada, pre njih, zvali knjige, klackalice, saksije, bašte, himne, horovi, izložbe, umetnička dela, štamparske greške, kuponi za snabdevanje ( čudom, između ostalog), borci za povratak škarta (otpisa), cepaju namalani rikvand postojeće stvarnosti zauvek probijajući mesto za svakoga ko želi da uđe, misli, stvara i menja, širi, bez audicije i konkursa, bez selekcije i granica, tu, odmah i sada ovaj svet. Poezijom. U smislu mnogo puta već rečenom: "Poezija neminovno i bezuslovno angažuje onoga ko je praktikuje, u pravcu revolucionranog opredeljenja", kao i Lotreamonovskog krika da će poeziju umeti i imati SVI . U Škart arhitekturi nema krugova ni kvadrata, galerija ni rezervata, na delu su nova geometrisjka na-čela. Zato je akciono i kontemplativno jedinstvo Škart armature moćno sredstvo za uzletanje iznad osrednjosti: pretencioznosti i samodovoljnosti akademizma, konformizma, anahronizma, birokratizma, elitizma, l'art pour l'artisma i vatrogasne umetnosti svakog tipa... Škart Ativna praktična misao pucketa. Do trenutka konačnog buđenja svega: uključujući šišarke u venecijanskim Đardinima. Spore i sporangije koje se tom prilikom oslobađaju zasejaće buduće šume smisla u postojećim brazdama nedovoljnog i samodovoljnog - velikog docvalog herbarijuma malograđanskog manirizma svake vrste.
* Hvala selektorima arhitektonskog konkursa za predstavnika Srbije na trenutnom Bijenalu arhitekture u Veneciji, koji su u sumornim vremenima stručnog i tradicionalnog znanja, kada već sa otpadom ne znaju šta bi u umetnosti ( kojoj?), umeli da u arhitekturi prepoznaju univerzalno svojstvo škart vezivnog materijala budućnosti. Onog što iz ničega ume da postane sve. I iz nečega neko.
Neime Reč
Klackalište–poligon neravnoteže - Impressum
